УВОД
Предлог начелно приказује правац деловања зарад остваривања
одрживе националне стратегије у култури, и састоји се од два дела:
I – Кадровска политика у култури и дефиниција уметности од националног
значаја
(општи део)
и
II – Културна политика – финансирање пројеката
(који је потребно
израдити за сваку област културе појединачно; овде је представљена
културна политика Р.С. у области драмских уметности)*у изради
У заградама су дата мање формална објашњења зарад прецизнијег увида у ставове изнете по тачкама.
I – КАДРОВСКА ПОЛИТИКА У КУЛТУРИ И
ДЕФИНИЦИЈА УМЕТНОСТИ ОД НАЦИОНАЛНОГ
ЗНАЧАЈА
,,Стручњаци без духа, емпиристи без срца;
ова ништавност умишља да је досегла никада
раније неостварени цивилизацијски ниво.”
Макс Вебер
1. ОСНОВНО НАЧЕЛО
Будући да је социјална правда један од стубова политике Републике Србије, национална стратегија има за циљ да се пред законом Републике Србије омогући једнакост свим њеним грађанима који су професионални делатници у области културе. На тај се начин у кризним временима какво је наше, и уз неизбежне мере штедње може остварити настанак и развој врхунских дела културе и уметности као трајних и самопотврђујућих добара Републике Србије.
(Једнакост, а не равноправност, иако се код нас једнакост често без основа
поистовећује са једнообразношћу; грешка која у себи крије опасност: јер, не
само што је истина да је једнакост један од предуслова за равноправност,
штавише, равноправност неусловљена једнакошћу утемељује неправду која
у својим манифестацијама чини трајну и ненадокнадиву штету друштву у
целини.)
2. УГОВОР О РАДУ СА ЗАПОСЛЕНИМА У ИНСТИТУЦИЈАМА
КУЛТУРЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Запосленима у институцијама културе и корисницима пензија Р. С.
који су своје пензије остварили као запослени у институцијама културе,
укида се право да ступају у додатне ангажмане као слободни уметници,
независни експерти, стручни консултанти и сл. И уопште, они не могу
имати никакав хонорарни, допунски или парт-тајм посао и друга
примања докле год остварују приход из радног односа у институцији
културе Р. С. Пензионерима се, изузетно, допушта могућност
волонтерског рада. Уколико се докаже да је особа остварила приход
изван буџетске суме која је одређена за њену плату или пензију, она
трајно губи право на службу у институцијама културе и јавним
предузећима Р. С., а корисници пензија губе право на државну пензују.
(Овом мером постиже се трострука корист: са једне стране, држава се
осигурава да ће њени посленици на пољу културе поверене послове обављати
ревносно и продуктивно; са друге стране, охрабрује се приватна
иницијатива у култури, као и струковно удруживање у цеховне организације,
чиме ће се, несумњиво, развијати и тржиште уметности, а у блиској
будућности и у оквирима Европске уније интензивирати сарадња путем
удруживања независних појединачних и струковних субјеката у
остваривању заједничких или сродних пројеката на међународном нивоу; и
треће, млади професионалци ће добити бесплатну обуку од стране
пензионисаних стручњака који су и даље посвећени послу на волонтерској
основи, чиме ће се спречити исељавање младих кадрова од којих се до сада,
парадоксално, приликом запошљавања захтевало да поседују радно искуство.)
3. ПОЛИТИКА ЗАПОШЉАВАЊА
Приликом одабира између квалификованих кандидата приближно
једнаких знања и способности за радно место у институцијама културе Р.
Србије, предност ће се дати кандидатима који су рођени и/или дуже живе
у месту у коме се налази институција која је расписала конкурс.
(Спречавају се додатни путни трошкови, ,,накнаде за одвојени живот” и сл.
Такође, претпостављамо да ће културни посленици бити додатно мотивисани ако својим радом доприносе културном развитку свог родног места и утицати
на квалитет културног живота својих суграђана у чије културне потребе имају непосредни увид.)
4. ИЗБОР ЗА РАДНА МЕСТА СА ПОСЕБНИМ ОВЛАШЋЕЊИМА
На одговорна радна места у институцијама културе примаће се
особе које поседују што је могуће бољу, пожељно беспрекорну, радну
етику и социјалну одговорност. Поред услова да кандидат у прошлости
није кривично одговарао пред законом, он не сме поседовати двојно
држављанство, већ искључиво држављанство Р. Србије.
(Тиме ће се обезбедити да челни људи без остатка преузму одговорност за
поверене задатке; и онемогућавају се будуће ситуације налик на ,,Случај
Бојан Кришто” и сл.)
5. ТЕСТИРАЊЕ НА УПОТРЕБУ ПСИХОАКТИВНИХ СУПСТАНЦИ
Запослени у институцијама културе Р. С. не могу бити особе које
уживају психоактивне супстанце чија је употреба и дистрибуција
забрањена законом Р. С. Тестирање запослених ће се вршити једном
квартално.
(Они који не поштују законске одредбе своје државе, не могу бити њени
ваљани службеници. Такође, особе са измењеним стањем свести не могу се
сматрати поузданима у испуњавању радних обавеза.)
6. УПОТРЕБА ЈЕЗИКА И ПИСМА
У институцијама културе Р. С. и пројектима културе који се у
потпуности или делимично финансирају из буџета Р. С. користи се
искључиво екавска варијанта стандардног српског језика, уз употребу
обадва писма: српске ћирилице и српске латинице. Ијекавска варијанта
српскога језика, дијалекти српског језика и језици националних мањина
нису у званичној употреби у Р. С., иако је њихова употреба и
стваралаштво на њима, у складу са Уставом и законима Р. С. дозвољена,
и треба се радити на изналажењу других начина да се ти пројекти од
локалног значаја охрабре и подрже.
(У складу са политиком децентрализације државне власти, за
финансирање мањинске употребе језика и писма у пројектима културе
надлежне су локалне власти у срединама у којима је њихова употреба део
културног наслеђа и идентитета.)
7. ДЕФИНИЦИЈА УМЕТНОСТИ ОД НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА
Уметничким делима од националног значаја сматрају се мајсторска дела уметности која на репрезентативан начин доприносе подизању нивоа етичности, образовања и духовности грађана Р. С. Дела која би у потпуности или делимично била финансирана из буџета за културу Р. С. би стога морала бити само ,,изванредна уметничка дела у идеалном правцу”, како их је већ Алфред Нобел дефинисао у пропозицијама за Нобелову награду за књижевност. Из буџета Р. С. ће се, према томе, финансирати искључиво мајсторска дела из области оних уметности које су дефинисане као ,,класичне уметности”, док се стваралаштво из подручја поткултурне, популарне, алтернативне и експерименталне уметничке сцене неће препознати као дело од националног значаја, али ће Р. С. на друге начине охрабривати постојање и развијање поткултурних сцена и изражавања у независној продукцији и невладином сектору.
(Иако су пропозиције за уметничка дела веома рестриктивна ако имамо у
виду широко поље активности које се у савременом смислу сматрају
уметничким, овом мером се такође подстиче удруживање и сарадња
њихових, у ужој дефиницији уметности, поткултурних делатника. Њима је
положај утолико лакши уколико знамо да у свету већ постоји развијено
тржиште поткултурних садржаја уметничке провенијенције.)
8. РОДНО, ЗАВИЧАЈНО, ГЕНЕРАЦИЈСКО И МАЊИНСКО
СТВАРАЛАШТВО
Насловљене културне делатности такође се, из разлога изнесених у
претходној тачки, неће финансирати из буџета Р. С, а у невладином
сектору већ постоје удружења која имају капацитет за продукцију дела
за која су директно и животно заинтересована.
(За ову врсту делатности такође постоји добро утврђени основ за
међународну сарадњу у приватном и невладином сектору.)
9. НАЦИОНАЛНЕ НАГРАДЕ И ПРИЗНАЊА
Националне награде и признања у култури не могу се доделити
запосленима у институцијама културе, изузев у случају када додели
награде или признања следи пензионисање лауреата.
(Награде и признања јесу одраз нарочите пажње коју држава придаје
независним делатницима у области културе и супкултуре. То је врста
компензације за истрајност и улагање времена и новца у сопствене
уметничке пројекте у приватном сектору. Та привилегија ускраћена је
онима који, као запослени у институцијама културе Р. С., већ уживају
погодности извесног социјалног и здравственог осигурања.)
10. ФЕСТИВАЛИ И МЕЂУНАРОДНЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ
Корени државности Р. С. јесу европски, словенски и православни.
Р. С. ће посветити нарочиту пажњу и, у сарадњи са другим
заинтересованим странама, финансирати културно-уметничку и научну
сарадњу и размену са државама које негују тековине православног
хришћанства и словенске културе. Једнаким интензитетом, Р. С. ће
подстицати културно-уметничку и научну сарадњу и размену са нашим
северним и јужним суседима, Р. Мађарском и Р. Албанијом.
(Циљ те сарадње у првој фази би требало да буде међусобно упознавање и
успостављање интеркултуралних веза међу народима Источне Европе,
затим, у другој фази, стварање хармоничног односа и заједничког погледа на
свет унутар ове скупине држава, што би, у коначном исходу, водило ка
трајној пацифизацији овог немирног дела Европе и света.)
У БЕОГРАДУ,
12. 06. 2013.
ПРЕДЛАГАЧ: Борис Велков
